Gde god se okrenete čujete priču o brendu. Može se reći da je on istovremeno najprecenjeniji i najpotcenjeniji pojam. S jedne strane su slepi pratioci ovog koncepta, a s druge su ljuti protivnici koji ne žele da priznaju njegov značaj. Realna vrednost je uvek negde između. Svakodnevno smo izloženi agresivnom marketingu, svaka naša aktivnost deo je statistike koja ubrzo rezultira preciznim targetiranjem naših potreba i želja. Istovremeno, svako od nas gradi sopstveni prepoznatljiv identitet. Bez obzira da li ovaj tekst čitate kao dizajner, kuvar ili pravnik deo ste procesa brendiranja.
FENOMEN BRENDA
O građenju imidža najviše se može saznati proučavajući način razmišljanja idejnih tvoraca nekih od najpoznatijih svetskih kompanija. Jednom prilikom, osnivač Amazona Džef Bezos (Jeff Bezos) je rekao: „Brend kompanije je poput reputacije osobe. Ugled zarađujete pokušavajući dobro da radite teške stvari. Vaš brend je ono što o vama govore kada vi niste u prostoriji.“ Bilo da vas komentariše ceo svet ili radoznala komšinica, rezultat je isti – izgovorene reči, bile istinite ili ne, definišu sliku o vama u javnosti. I to je upravo najjednostavnije objašnjenje kako je svaki pojedinac odgovoran za svoje prezentovanje okruženju.
Da li je brend prolazan trend?
– Apsolutno, ne!
Ukoliko demistifikujete sam pojam, ubrzo ćete zaključiti koliko nam je svima veoma blizak. Možda sam termin zvuči relativno novo ili kao nešto što nam nameće proces globalizacije, postoji mnogo svakodnevnih primera dobrog marketinga o kojima možda niste razmišljali na taj način. Brend je sveprisutan. To je poljoprivrednik na čijoj se tezgi može kupiti najbolji sir na pijaci, sjajna kafa u simpatičnom lokalu, istaknuti pojedinci koji posećuju određeno mesto, vino iz Toskane ili atmosfera slobodnog grada, kojom se nametnuo Njujork… sve je to brend.
ULOGA DIZAJNERA
Pred nama je veoma izazovan zadatak. Prilikom projektovanja bilo kog prostora, neophodno je razmišljati ne samo o njegovoj praktičnosti, nego o konkretnim događajima koji će se unutar njega dešavati. U vremenu kada je sve dostupno, mnogi govore i sve već viđeno, neophodno je posetiocima pružiti nešto više i neočekivano da biste se istakli. Dizajn enterijera ima ogromnu ulogu u definisanju svakog brenda. Najbolji primer su veliki lanci, koji imaju svoje standardizovane prostore prilagođene novim sredinama, ali tako da srž čitave ideje uvek ostane prepoznatljiva. Najpoznatije kompanije nikada neće odustati od npr. boja koje su deo njihovog identiteta. Elementarni principi uvek ostaju isti. Upravo ta jedinstvena uniformisanost posetiocima pruža osećaj pripadnosti, koji je jedan od krajnih ciljeva. Kada se nađete u prostoru koji vam je na neki način blizak, osećate se prijatno i slobodno, stoga lakše donosite odluke poput kupovine određenog proizvoda.
Da li se ovi principi mogu primeniti i na privatne prostore?
– Apsolutno da!
Svako od nas, bilo da osmišljava svoju sobu ili npr. ceo hotel, prezentuje svoju ličnost kroz izbore koje čini. Prostor u kome živimo ili radimo jasno prikazuje i vrednosti kojima težimo. Pre donošenja bilo kakvih projektantskih odluka, treba razmisliti o potrebama svih korisnika, dobro upoznati sebe i potruditi se da zajedno sa klijentom otkrijete jedinstvenu viziju prostora. Efikasna komunikacija, na samom početku saradnje, čini sam proces jednostavnijim i smanjuje rizik od iznenadnih radikalnih promena. Samo poštovanje svih koraka u kreativnom procesu dovodi do željenih rezultata. Krajnji proizvod će biti jedinstveno okruženje koje odiše vašim brendom, bio on oličenje vrednosti jedne porodice ili čitave kompanije.
KULTURA KONZUMERIZMA I POTREBA ZA SENZACIJAMA
Međutim, publika kojoj se obraćamo neprestano želi još. Glad za senzacijama nikada ne jenjava, stoga je potrebno prevazilaziti sopstvene granice. Cilj je prevazići i najluđa očekivanja potrošača, tako što ćete im obezbediti neočekivana i živopisna iskustva. Doživljali su najbolji ambasadori jednog brenda, zato sve više kompanija ulaže u podsticanje razvoja novih ideja. Da biste išli u korak s vremenom, neophodno je kontinualno kreirati jedinstvena prostorna iskustva – dizajn je put najsofisticiranije publike. Ekspanzija društvenih mreža donela je nove kriterijume – prostori moraju biti atraktivni. Dobro mesto je ono na kojem posetioci požele da se fotografišu. Pri projektovanju enterijera morate biti i lukavi, i precizno definisati takve tačke. Kreiranje fotogeničnih mesta podstiče posetioce da nesvesno volontiraju u promovisanju određenog prostora. Može se reći da je to ulaganje u besplatan marketing. Takođe, ukoliko istrajete u ideji da osmislite atraktivnu lokaciju, ona sama po sebi postaje prestižna, te za korisnike boravak u takvom okruženju predstavlja određeni statusni simbol.
SAVREMENI ENTERIJERI SU SVI ISTI?
Sada se već pitate kakve veze imaju stolice iz naslova sa ovom temom?
Odgovor je jednostavan. Pretpostavka je da ovaj časopis čitaju kreativci zainteresovani za dizajn enterijera. Takođe, i da svi delimo iste probleme, a to je pre svega lišenost realnog izbora u gomili istog. Sigurno ste se susreli sa nemogućnošću da se umetnički izrazite kroz sopstveni projekat, ili da osmislite prostor vredan pažnje. U eri kada našu estetiku kreira i kontroliše „Instagram“, teško je proizvesti nešto novo i originalno. Ne morate biti profesionalac da biste primetili ekspanziju profila posvećenih dizajnu enterijera. Ukoliko se distancirate i pokušate da objektivno sagledate širu sliku, zaključićete da smo svakodnevno bombardovani identičnim sadržajem. Prisutan je i fenomen da se danas dizajnom bavi svako ko to poželi, više ili manje uspešno. Mnogi bi rekli kako to nije pošteno i da nema neke kosmičke pravde u tom poretku, ali dok sedimo i nemo posmatramo situaciju, borbeniji od nas nižu projekat za projektom.
Vratimo se na klijente. Ukoliko ni dizajneri nisu sposobni da kreiraju nešto inovativno, ne možemo biti prestrogi pa kriviti osobe van stuke što im se sviđaju iste stvari, koje su već negde videli. Teško je biti originalan kada industrija nameće da svi imaju istu stolicu, a ukoliko se ipak odlučite da budete originalni, možete izabrati čuvenu žutu fotelju iz Ikee. Paradoksalno, da su i retki eksperimenti između hiljadu krem nijansi, toliko slični da su iskoraci postali jednaki. Sve je igra na sigurno i sve je toliko slično pa se postavlja pitanje da li je uopšte bitno ko radi taj enterijer. Naš stan je naš lični prostor koji treba da oslikava ljude koji u njemu žive, a ne neki globalni trend koji se menja kroz sezonu ili dve, i nameće nam obavezu da ponovo sve kupujemo i menjamo, da bismo ostali u koraku s vremenom. Ipak, ukoliko uzmemo u obziru opštu uniformisanost u svim segmentima života, nije iznenađujuće da se posledice gubljenja ličnog identiteta projektuju i na prostore u kojima živimo.
SAM SVOJ GAZDA = SAM SVOJ BREND
Često slušamo kako na internetu najviše uspevaju, ne najtalentovaniji i najsposobniji, nego oni koji su spremni da se izlože javnosti i kojima samopromocija nije strana niti neprijatna. Koliko je dizajner dužan da izgradi brend za klijenta, bio on privatan korisnik ili vlasnik određenog biznisa, toliko je potrebno izgraditi brend od sopstvenog imena. Koliko god većini nametanje nije deo vaspitanja, niti je generalno deo našeg mentaliteta, da bi vas primetili neophodno je osloboditi se stega i istaći sebe u prvi plan. Diploma je do sada pružala određenu sigurnost, a sada je samo ulaznica u surovi poslovni svet. Ključ za izdvajanje iz mase jeste povezivanje vaših projekata sa vašom lićnošću. U moru sličnih profila, predstavljenih kroz trodimenzionalne prikaze, budite onaj iza koga stoji i lik i delo. Samo vaša ličnost vas može izdvojiti iz mase. Ukoliko uspete da izgradite osećaj kod pratilaca da vas poznaju na ličnom nivou, oni će biti mnogo spremniji i otvoreniji za saradnju. Klijenti često traže druga i savetnika prilikom donošenja dizajnerskih odluka, stoga treba kreirati takvu atmosferu u kojoj će postojati obostrano poverenje.
O KREATIVNOJ KRIZI I PREDRASUDAMA
Interesatno je da je profesija dizajnera enterijera, istovremeno doživela apsolutnu ekspanziju na našim prostorima, ali i potpunu degradiranost, prouzrokovanu pojavom da se sada svi time bave. Ali, zar se i ranije svi nisu bavili svojim ličnim prostorom? Ukoliko je neko sposoban da ubedi druge da bolje od njih zna da osmisli njihove najintimnije odaje, ne treba ga potcenjivati. Mnogima je teško da priznaju surovu istinu – kada gradite brend od svog imena, budite svesni da određena diploma daje legitimet ali da često nije presudna da neko izabere baš vas. U ovom trenutku dizajn enterijera je svima dostupan. Kako je arhitektura veoma iskustvena i svi poseduju elementarna znanja, stečena na osnovu ličnog doživljaja, očekivano je da svi imaju viziju o prostoru, posebno kada je on lični. Uostalom, ne smemo zanemariti činjenicu da je angažovanje dizajnera enterijera prestiž koji većina ne može da priušti. Stoga je naša odgovornost veća, da opravdamo potrebu za, naizgled suvišnim izdatkom.
Trenutak je surov. O našem kvalitetu govori broj pratilaca na društvenim mrežama. Susrećemo se s klijentima koji otvoreno iznose da svoj dizajn mogu sami rešiti na Pinterestu. Kako ih ubediti u suprotno?
Jednostavno je, ukoliko nemate spreman odgovor na pitanje zašto neko treba da izabere baš vas, morate razmisliti u kom pravcu želite da ide vaš posao. Ukoliko ipak, imate spreman odgovor koji je nedovoljan klijentu, možda argument nije dovoljno dobar, a možda jednostavno ne treba da žalite. Podsetiću vas na rečenicu koju često citiraju domaći glumci: „Karijera se gradi i na odbijenim projektima.“
Nedavno sam pročitala prilično elitistički i diskriminišući tekst kolega iz Hrvatske, koji se otvoreno suprostavljaju onima koji ne angažuju profesionalca, a posebno dizajnerima koji su svoje znanje stekli na kursevima, ili čiji je prethodni posao čistačice nedostojan ove prestižne profesije. Činjenica je da nije prijatno posmatrati kako ste proveli godine izučavajući određenu materiju i gledati kao vam posao odnose priučeni. Obrazovan čovek ne potcenjuje nikoga, stoga mislite o tome i osluškujte šta biste mogli da naučite od samoukih kolega. A diploma? Nažalost, u moru raznih diskutabilnih papira, iz dana u dan gubi na vrednosti. O našem znanju i radu najviše govore realizovani projekti i radna etika. Takođe, treba tome dodati i odnos s klijentom, način komunikacije uživo ali i na internetu, promociju na društvenim mrežama… To su samo neki segmenti poslovanja o kojima treba brinuti svaki savremeni dizajner. U sredini koja je estetski veoma neobrazovana, dobra komunikacija je ključna. Na kraju, neophodno je da dobar dizajner bude i edukator klijenata.
Najbitnije od svega, sopstveni identitet koji gradite je veoma fluidan, svakim danom morate ići napred, jer je i stagnacija znak da idete ka degradaciji sopstvenog uspeha. Šta god i čime god se bavili, bili dizajner, kuvar ili pravnik sa početka ovog teksta, nikada ne zaboravite da: „Sjajan brend je priča koja nikada nije ispričana u potpunosti.“ Skot Bedberi (Scott Bedburi)
Katarina Stojić mast.inž.arh.
