Pre nego što Vas upoznamo sa veoma zanimljivim primerima jednog lucidnog i udobnog stanara dnevne sobe, red je da Vas upoznamo sa nekim primerima kako se prostor dneve sobe koristio i za spavanje. Pokazaćemo Vam kakav prostor ovaj stari-novi stanar najviše voli i na koje je sve načine primorao male prostore da mu se prilagode.
OD SIROMAŠNE RADNIČKE SOBE DO LUKSUZNOG STUDIJA
Na samom početku, iskreno Vas obaveštavamo da smo nedostatak nekih dokaza u istrazi pronašli u opravdanju da jedna trećina istorije nedostaje, jer je to vreme civilizacija prespavala. Počinjemo sa onim što je tako neophodno našoj zoni spavanja gde god on bio a, to je privatnost. Neobavezan boravak ili ulaz u tuđu spavaću sobu bez predhodne inicijative vlasnika ili nekog povoda danas je veoma nekulturan gest. Međutim, ovako intimno poimanje prostora za spavanje je relativno skoro naselilo našu kulturu življenja.
Do pre samo 100 godina, u vreme socijalizma s jedne i kapitalizma s druge strane, živi i radi radnička klasa. Životni prostor radnika podrazumevao je vrlo siromašne uslove koji su pored skučenih skromno opremljenih stanova podrazumevali i bungalove sa zajedničkim spavaonicama koje su se nalazile u okviru radničkih naselja-komuna.
Poznati velški industrijalac Robert Oven jedan je od pionira koji je inicirao izgradnju radničkih naselja. Oven je i jedan od retkih industrijalaca koji se zalago za kvalitetniji život radničke klase.
Takva jedna reformatorska ideja delimično je realizovana kroz njegovu utopijsku platformu Idealnog industrijskog grada kakav je bio New Harmony. Ostaci nekih objekata nalaze se u oblasti Posey na jugoistoku Indiane. Jedna prosečna stambena jedinica ovog neostvarenog grada podrazumevala je samo jednu prostoriju u kojoj se boravilo i spavalo.
Ako zakoračimo još malo dublje u istoriju, tačnije u Srednji vek i posmatramo život na jednom plemićkom dvoru,videćemo da mnogobrojna posluga nije imala posebne prostorije za spavanje. Kako je raskošan dvorski život podrazumevao celu svitu sluga i pratećeg osoblja bilo je nezamislivo da im se u okviru reprezentativnog zdanja dodeljuju sobe. Prostorija za boravak dvorskog personala bila je organizovana zasebno, najčešće u blizini centralne kuhinje. Zaposleni su ovde su provodili slobodno vreme i spavali.
U velikim srednjovekovnim plemićkim rezidencijama sa imanjem kao što je to bio Penshurst Place u Kentu (severoistočni deo Londona), nije bilo dovoljno odvojenih prostorija za poslugu, pa su se sporedni hodnici koristili kao spavaonice.
Prvu polovinu prošlog veka obeležili su u velikoj meri radnička klasa i studenti kao socijalne strukture koje su svoj dnevni i noćni boravak delili u jednoj prostoriji.Kada je kolektivno stanovanje u pitanju formirali su se konforniji stanovi. Prostor kuhinje i njenih elemenata počinje polako da se pregrađuje delimično tako da prostor boravka postaje mnogo uredniji i funkcionalniji. Ako je jedinica podrazumevala samo jednu prostoriju, uglavnom se,zbog položaja vodovodnih i kanalizacionih instalacija a i potrebe insolacije dnevne zone, pored kupatila nalazila i malo izdvojena kuhinja u niši sa prostorom za trpezarijski sto. Dnevni boravak i spavaća zona bili su takođe deo istog prostora.
Dakle, ovaj novi neodoljivi stanar dnevnog boravka nije slučajno ušetao u dnevnu sobu. Gost koji se ustalio kod mnogih zgodnih kreativnih rešenja ima svoju istoriju. I ne samo istoriju već je takav oblik organizacije zone spavanja u prostoru dnevnih aktivnosti zapravo napravio svoj istorijski krug i u drugim društveno-sociološkim i tehnološkim okvirima oživeo staru ulogu.
KO SPAVA U DNEVNOM BORAVKU?
Formate životnog prostora koga nazivamo kuća, stan ili samo soba, generišu mnogi faktori. Najizraženiji su oni ekonomski, od standarda jednog društva pa sve do tržišta nekretnina i plasmana stambene odnostno individualne gradnje. Ali kada je reč o nama kao korisnicima, izbor prevashodno diktiraju finansijske mogućnosti i realne životne potrebe. Prednost ćemo dati potrebama jer danas, u odnosu na period od pre 100 godina, ipak imamo mogućnost izbora kada je naš životni prostor u pitanju.
Interesanto je kako je nekada najmanja stambena jedinica sa samo jednom sobom danas postala veoma atraktivan format stana. Ako se posebno posmatra smanjen kriterijum za intimu zone spavanja, najčešći korisnici malog formata su: studenti, mladi parovi i samci. Kako se desila ta transformacija? Ova grupa razmišlja krajnje racionalno, ima ograničen budzet i komfor stavlja na 3.ili 4. mesto. Prva dva svakako zauzimaju finasije i funkcionalnost. Nekima je zbog lokacije mnogo bitnije da im put do posla traje što kraće nego da imaju još jednu sobu koja im realno možda i nije tako neophodna. Prvi i odlučujući faktor pri odabiru studija ili garsonjere kao životnog prostora jeste jeftinija stanarina odnosno kupovina. Zatim jeftino opremanje i na kraju fleksibilnost i ušteda prostora.
Mnogi iz ove grupe će svoje malo praktično gnezdo koristiti čisto toliko da imaju mesto za odmor i prenoćište, dok će drugi i od već maksimalno redukovanog prostora napraviti i prostor za rad.
Ali bez obzira koliko i kakvo je vreme boravka u dnevnoj sobi novi stanar se udobno smestio u dnevnu sobu i nema nameru da odlazi. Uskoro će Vam biti jasno ko je to.
KOMPAKTNI STUDIO FORMAT KAO ĆELIJA FLEKSI STANOVANJA
Kada je reč o minimalnom formatu stambene jedinice onda odabir nameštaja ograničava veličina raspoloživog prostora. Međutim u praksi se poslednjih godina sve češće sreću primeri kod kojih gabarit odnosno kvadratura odgovaraju jednosobnom ili čak dvosobnom, a po broju prostorija odgovaraju garsonjeri. Odgovor leži u nastojanju tržišta da ponudi održiv investicioni tip nekretnine sa projekcijom slučaja da će se u jednom eksploatacionom roku stana smenjivati nekoliko generacija odnosno nekoliko različitih korisnika. Svaka generacija odnosno korisnik unosiće neko svoje prostorno rešenje sa manjim ili većim intervencijama. Zbog toga je Studio format idealan jer nema mnogo mogućnosti za trajnije intervencije, već se stanari odlučuju za rešenja koja lako mogu da se promene.
SPAVANJE U STUDIO STANU
Jedna od većih problematika Studio stambene jedinice je pakovanje svih funkcija u jedan prostor, a naročito definisanje zone spavanja. Prostor koji zauzima pregradni zid mora uvek biti nešto širi od manipulativnog prostora oko kreveta zbog širine sobnih vrata. S druge stane automaski se smanjuje i površina dnevne sobe.
Ako zid između sobe i dnevnog boravka ukinemo dobija se sasvim novi prostor. Dobijen je novi dodatni deo koji koristi i zona spavanja i zonu dnevne sobe, a korišćenje zajedničke zone skoro nikada nije istovremena. Eliminacijom zida dobija se dodatni komfor na malom prostoru. Još uvek se tačno ne zna koja zona je inicirala rušenje zida ali je sasvim sigurno da je odgovor baš tu negde. U međuprostoru, odnosno u konceptu koji je do pre nekoliko godina bio avangarda kao unutrašnja jedinica koncepta fleksi stanovanja.
TAJANSTVENI STANAR
Nameštaj kao upotrebna jedinica, u opštem smislu, treba da odgovori potrebama korisnika. Treba da bude ergonomičan pa i dopadljiv. Kada je reč o nekim komadima, tj njihovoj nameni, nema mnogo trikova uz pomoć kojih bi neki drugi estetski ili funkcionalni re-make mogao drastično da ih preobrazi. Naš tajanstveni stanar morao je da preživi mnoge epohe ljudske civilizacije i da se neprestano prilagođava novim potrebama. Savremeno društvo uspelo je,bez mnogo borbe, da mu oduzme poslednji zid autonomnosti stambenog prostora. Proteran iz tišine spavće sobe morao je da se sa svoje četiri noge nekako domognejedino preostalog utočišta- dneve sobe. Naravno da sada znate o kome je reč.
Na početku ovog razotkrivanja moramo da razjasnimo jednu bitnu stvar. Kad kažemo krevet u garsonjeri, ne mislimo više na krevet ili fotelju koji mogu da se ’razvuku’ do komfornije dimenzije. Ovde je reč o krevetu sa dušekom ili bračnom krevetu, dakle krevetu sa jednom namenom – a to je spavanje.
PROSTOR KOJI NAJVIŠE VOLI
Nije ni malo lako uklopiti najveći komad nameštaja u prostoriju dnevne sobe u kojoj moraju da se smisleno ukomponuju sve funkcionalne jedinice. Postoji nekoliko studio-stan tipova kod kojih se najlaške nalazi pozicija kreveta.
Opremanje malog prostora dnevne sobe zaista je specifičan zadatak i može imati raznolika rešenja u zavisnosti od sl. faktora:
- Postojećeg stanja
- Eventualnih građevinskih intervencija
- Potreba i specifičnih zahteva korisnika
- Odluke investitira/projektanta/dizajnera o konceptu
Položaj kreveta zavisiće i od prostorne organizacije dnevne sobe tj. tipa jedinice. Rešenja u praksi je zaista mnogo. Za Vas ovde izdvajamo nekoliko:
KOMPAKTAN STUDIO
Najčešći je studio kod koga je gabarit konstantan, a od prostorija je izdvojeno samo kupatilo. Najpovoljnija pozicija kreveta kod ovako organizovanog studija može se realizovati na dva načina:
- Kada je krevet do zida tako da se formiraju dve zone, sa jedne strane stana zona spavanja i sa druge zona sedenja odnosno dnevne sobe.
- Krevet i kauč za sedelje su pozicionirani jedno do drugog tako da je krevet bliži zidu. Kod ove varijante, zbog dodatne uštede prostora, češće je uzdužno postavljanje kreveta uz leđa kauča gde je blokirana jedna podužna strana kreveta.
Dodatno odvajanje zone spavanja
Prostor za spavanje može se odvojiti različitim elementima. Lakši materijali su i jednostavniji i praktičniji za korišćenje pa to uglavnom mogu biti pregrade-zastori: zavese, paravani ili platnene roletne. Uvek je moguće efektno izdvojiti celine stojećim policama gde ćete moći staviti sve neophodne sitnice koje će biti na dohvat ruke iz obe zone.
PROSTOR KREVETA KAO DEO KOMPAKTNE SUBJEDINICE
Kod prostornog markiranja malih formata kao što je studio, dodatna funkcionalnost je obavezan faktor koji opravdava baš takvo rešenje. Bilo da je vizuelni identitet stvorio mogućnost dodatnog funkcionalnog prostora ili je potraga za dodatnim prostorom rezultirala jedinsvenom estetskom formom, krajnji ishod u oba slučaja je isti a, to je još prostora.
U slučaju kada je krevet i njegov pripadajući prostor element kojim se formira jedinstvena celina unutar jednog studija, mogu se dobiti veoma zanimljive strukture koje uključuju kompaktni ostavni prostor. Taj izdvojen svet snova može različitim elementima organski biti povezan sa ostatkom stana.
Primer jedne organske subjedinice realizovan je na lokaciji East Village, New York, potpisan od strane Jordan Parnas Digital Architecture studija (JPDA). Svaki delić uzanog studija efikasno je iskorišćen i može se reći da je primer ultimativne udobnosti uzanog prostora.
STUDIO SA NIŠAMA
Svaki komad nameštaja je u svojevrsnoj trci za okupaciju prostora koji je uvučen u odnosu na površinu zida. Opremljenost prostora niše u velikoj meri diktira šta će se od sadržaja i funkcija tu smestiti. Ako su u tu predviđene vodovodni i kanalizacioni priključci, stvar je jasna. Brzo rešenje se nalazi i kada je zid opremljen izvodom za internet pa je pozicija radnog stola sa policama tu već definisana. Kada su locirane instalacije i ustanovljeno da je prostor niše slobodan, jedini faktor koji tada utiče na mogućnost pozicioniranja kreveta jesu dimenzije niše. Ako je krevet predviđen za jednog stanara, često rešenje je postavljanje kreveta po dužoj ivici, paralelno sa zidom.
Bez obzira kao se krevet pozicionirao u ugradnom prostoru, bilo bi zaista šteta ne iskoristiti ostavni prostor koji ostaje slobodan iznad kreveta. To je idealno mesto za police i viseće ormare koji mogu biti deo ugradnog ostavnog seta sa vertikalnim elementima sa obe strane kreveta.
GALERIJSKI TIP
Izvođenje galerije u prostoru studija moguće je jedino ako je funkcionalna/svetla visina veća od 3,10 m. Galeriju kao i ostale funkcionalne strukture u malom stanu ima smisla realizovati jedino ako smo time primarno rešili funkcionalnu šemu jedinice.
Galerija bi, posmatrano ostatak prostora bila idealno rešenje jer po visini obezbeđuje višestruko funkcionalni prostor. Visina prostora gde se nalazi krevet kompromisno se dovodi na funkcionalni minimum (80 cm), a prostor ispod može biti prostor dnevne sobe ili zona kupatila i kuhinje.
KREVET NA PLATFORMI
Ovde je reč o rešenju koje je po svojoj izdvojenoj strukturi negde između kompaktne jedinice i galerijskog tipa. To je prevashodno zbog visine platforme koja funkcionalno uključuje nameštaj. Denivelacija u prostoru direktno uslovljava zoniranje prostora. Preporuka je da se odlučite za grupisanje zona koje su bliske s obzirom na aktivnosti koje se tu obavljaju. Dakle, ako je namera da se krevet stavi na platformu onda bi on trebao da bude primarni elemet koji daje definiciju tom delu stana. Eventualno, ovaj prostor moguće je ukomponovati sa radnim stolom i stolicom ili manjom bibliotekom.
Koncepti studio jedinice naročito su našli primenu u u većim stambenim jedinicama. Struktura galerije i platforme naročito je uspešna u industrijskom tipu stana. Pozicioniranje kreveta jeste pravi izazov kada su mali prostori u pitanju, a mobilne autonomne jedinice daju poslednji odgovor sjajnih tehničkih rešenja.
