Zelene zgrade kao imperativ budućnosti

Zelene zgrade svojim dizajnom, konstruk­cijom i načinom funkcionisanja smanjuju ili potpuno ot­klanjaju negativne i imaju pozitivne uticaje na okolinu. Ove građevine za razliku od svojih konvencionalnih rođa­ka, čuvaju resurse i poboljšavaju kvalitet života. Između ostalog, zbog uticaja biofilnog dizajna na ljudsko zdravlje i psihu.

Verovali vi ili ne u klimatske promene, to je naša stvar­nost. Uz rapidni rast nivoa CO2, otopljavanje polarnih kapa i povećanje globalne temperature, nemoguće je ostati skeptik, osim ako ne verujete da je zemlja ravna ploča.

Skoro je u žižu šire svetske javnosti dospela mlada Šveđan­ka, Greta Tumberg kao potencijalno najmlađa dobitnica Nobelove nagrade. Ona je, sa svojih 15 godina, uspela da pokrene preko milion i po mladih ljudi u 125 zemalja da izađu na ulice i dignu svoj glas protiv uništavanja planete. Ako nas pitate, zaslužila je.

Nego, očigledno je da je došlo vreme da prestanemo da se pitamo isključivo šta priroda može da učini za nas, već šta mi možemo da učinimo za prirodu i naše okruženje.

TRANSFORMACIJA POSTOJEĆIH ZGRADA U ZELENE

Tehnike koje mogu biti iskorišćene:

• Efektivno osvetljenje i korišćenje senzora pokreta radi uštede energje
• Uvođenje sistema za upravljanje vodom. Skupljanje kišnice, recklaža tzv. sive i otpadne vode…
• Aktivno korišćenje prirodnog svetla i vazduha orjentacjom na prozore i otvore zgrade
• Uvođenjem dobre izolacije i smanjenjem utroška energije za grejanje
• Bioflnim dizajnom i kohabitacijom sa florom ( parkovi na krovovima, zelene aree )

Krovovi zelene zgrade mogu još biti iskorišćeni za postavku solarnih panela, ve­trogeneratora. Takođe i za postavljanje hibridnog sistema koji kombinuje ove dve alternativne proizvodnje energije. Time bi se znatno smanjila po­trošnja fosilnih goriva i samim tim i emisija ugljen-dioksida. Reckliranje i ponovna upotreba otpadnih voda uz odgovarajući tretman, korišćenje organskog i neorganskog čvrstog otpada za svrhovitije korišćenje, kao što je kompostiranje i proizvodnja energije, mogu biti dodatna dopuna u procesu pretvaranja postojećih zgrada u zelene zgrade.

Treba imati na umu da su moderni gradovi, iako zauzimaju samo 3% po­vršne zemljine kugle, glavni uzročnici klimatskih promena. Ali su gradovi i prvi na udaru istih. Bitan podatak je da 70% elektrčne energije odlazi u gradove. 75% emsiije CO2, dolazi iz gradova a 40% sveukupne emisje CO2, apsor­buju šume. Ovaj glavni neutralizator emisija fosilnih goriva i ugljenj-dio­sksida, je ugrožen i njihov broj se konstantno smanjuje.

Iz tih razloga, arhitekta Stefano Boeri iz Milana, nudi odgovor na ovaj pro­blem… Urbane “vertikalne šume”.

Vertkalne šume kao deo rešenja

IL BOSCO VERTICALE

Arhitekte: Boeri Studio
Kategorija: Stambene zgrade
Lokacija: Porto Nuova, Milano
Godina projekta: 2014
Glavne arhitekte: Stefano Boeri, Gianandrea Barreca, Giovanni La Varra
Fotograf: Paolo Roseli

Prvi primer „Vertikalne šume“ (il Bosco Verticale) otvoren je u ok­tobru 2014. godine u Milanu u oblasti Porta Nuova Isola, u okviru šireg projekta obnove koji je vodio Hines Italia. Vertikalna šuma Milana sastoji se od dve kule od 80 i 112 metara, u kojima se nala­zi 480 velikih i srednjih stabala, 300 malih stabala, 11.000 višego­dišnjih i pokrovnih biljaka i 5.000 grmova. Ekvivalent – na urbanoj površini od 1.500 m2 – od 20.000 m2 šuma i šiblja.

Vertikalna šuma je arhitektonski koncept koji zamenjuje tradici­onalne materijale na urbanim površinama koristeći promenjivu polihromiju lišća za njegove zidove. Biološki arhitekta oslanja se na prirodni zaklon napravljen od vegetacije, koji treba da stvori pogodnu mikroklimu i filter za sunčevu svetlost, i odbaci tehno­loški i mehanički pristup održivosti životne sredine.

Vertikalna šuma zelene zgrade  pomažu u izgradnji mikroklime i filtriranju sitnih čestica koje se nalaze u urbanoj sredini. Raznolikost biljaka po­maže u razvoju mikroklime koja proizvodi vlagu, apsorbuje CO2 i čestice, proizvodi kiseonik i štiti od zračenja i zagađenja bukom.

Vertikalna šuma je metoda koja pomaže u kontroli i smanjenju urbanog širenja.

Što se tiče gustine naseljenosti, svaki toranj pred­stavlja ekvivalent periferne površine pojedinačnih porodičnih kuća i zgrada od oko 50.000 m2.

Izbor vrsta drveća i njihova raspodela prema orijentaciji i visini fa­sada rezultat je tri godine studija sprovedenih zajedno sa grupom botaničara i etologa. Biljke koje se koriste za zelene zgrade su pre-kultivi­sane u rasadniku kako bi se privikle na slične uslove u odnosu na one na balkonima.

Arhtekta Stefano Boeri je sa svojim timom započeo svoj nov projekat, Nanjing Kule u Kini koje će po završetku izgradnje, biti prva “vertikalna šuma” ovog tipa u Aziji.

“Vertikalnu šumu u Nanjingu karakteriše visoka gustina bujne vege­tacije koju podržavaju balkoni duž fasade zgrade. Više od 600 visokih stabala i 200 srednjih stabala od 27 lokalnih vrsta biće korišćeno, zajed­no sa 2.500 kaskadnih vinograda i žbunja, da pokriju površinu od 4.500 kvadratnih metara, “kaže Lilian Dong, PR arhtekte Boerija.

KAKVU PROMENU MOGU DONETI VERTIKALNE ŠUME?

Samo jedno drvo, zasađeno u urbanoj sredini, može uticati na sniže­nje temperature vazduha za 1°C a površine čak do 25°C. Drveća su veliki absorberi CO2, buke i pročišćivači vazduha. Da ne spominjinje­mo psihološki, sociološki i zdravstveni efekat koji imaju na ljude jer je već sigurno da su razlozi brojni za sveopšte prihvatanje i gradnju urbanih šuma.

SAMOODRŽIVI, LUKSUZNI DIV

Da Vinči Toranj

“Oblikovan životom, dizajniran od strane vremena.”

Dubai se priprema da bude domaćin World Expo 2020. godine – prvog koja će se održati u regiji Bliskog istoka, severne Afrike i Južne Azije. Ujedinjeni Arapski Emirati su izabrali temu „Povezivanje uma, stvaranje budućno­sti“, sa podtemama: Samoodrživost, mobil­nost i prilika. Budući da ostaje veran svojoj temi, Dubai planira da prikaže svoju dinamič­ku rotacionu kulu, Da Vinči toranj (420 meta­ra), zahvaljujući Dinamic Architecture Group.

Ovo će biti prvi neboder koji je dizajnirao arhitekta Dejvid Fišer – osnivač i predsednik Dinamic-a. Sa ukupnim troškovima koji se procjenjuju na 330 miliona dolara, luksuzni toranj od 80 spratova “postao bi druga naj­viša stambena zgrada u svetu posle 432 Park Avenije u Njujorku.” Koristi se glasovna akti­vacija za preoblikovanje celokupnog izgle­da zgrade. Sa jednom punom rotacijom koja traje 90 minuta na svojoj najvećoj brzini, sta­novnici mogu strateški da pozicioniraju svoj stan zarad dobijanja optimalne sunčeve svetlosti i poželjnih uglova gledanja.

U skladu sa temom “održivosti” Svetskog sajma ( World Expo), Da Vinči toranj će biti LEED sertifikovani, samoodrživa zelena zgrada naoružana sa 79 vetrogeneratora i solarnim panelima na krovu. Fišerova nova rotirajuća kula je “oblikovana životom, dizajnirana od strane vremena”, i objedinjuje njegovu inže­njersku viziju 21. veka. Na osnovu dinamike pokreta, Fišerova Rotirajuća Kula, predstav­lja revoluciju u dizajnu i izgradnji nebodera.

Ovaj zeleni div, pogonjen vetroagregati­ma i solarnim panelima, ne samo da će imati dovoljno snage da se održi, nego što je još važnije, višak energije koju će proizvesti može napajati pet susednih zgrada slične veličine. Strateški pozicionirane, između svakog rotirajućeg poda, 79 vetroturbina mogu proizvesti 1,200,000 kilovat-sati ener­gije. Pored toga, početni planovi uključuju fotonaponske panele koji pokrivaju blizu 20% svojih rotirajućih podnih krovova – što Da Vinčijev toranj čini prvim pravim “zele­nim” luksuznim tornjem.

“Mi ne nasleđujemo zemlju od naših predaka. Mi je pozajmljujemo od naše dece.”

Indijanska poslovica